Пређи на садржај

Аутор:Михо Бунић Бабулинов

Извор: Викизворник
Михо Бунић Бабулинов
(1541–1617)
дубровачки песник


Дела

[уреди]

Драме

[уреди]

Песме

[уреди]

Пјесни љувене

[уреди]
  1. Ето се говори, да вишњи с неби сгар
  2. Далече овакој несрећа кад моја
  3. Пораз тај, цвјете мој, ки свак час ћутим ја
  4. Све добро, госпоје, на свиету ке бива
  5. Рајски тај твој поглед, румена ружице
  6. Ма радос, госпоје, и покој друго ни'
  7. Видиш ли, Љубави, гди ова од госпој
  8. У чем ти сагриеших, госпоје свих госпој
  9. Госпоје, у коју нарав ум постави
  10. Ако је студен лед ма вила гиздава
  11. Без драге госпоје, ка сунцем мени сја
  12. Ружице румена, тај свиетли твој урес
  13. Јур на те а теби нека се потужу
  14. ЉУБОВНИК. ВИЛА.
  15. Тако је ме стање, у ком се находим
  16. Обасјај, цвиете мој, обасјај ме очи
  17. Зец тјеран од хрта по пољу јур бјеже
  18. напомена
  19. Горчије жалости јесу ли гди кому
  20. Како глас Сирене до вика освоји
  21. Мог'о бих сузами, ке роним дан и ноћ
  22. Придрага госпоје, покли си ти сама
  23. Сломи већ лук и стрил, Љубави, кад тва моћ
  24. Два драга, дим управ, један се могу рит'
  25. Чин', ко хоћ', госпоје, зло мени на сај свит
  26. Бивши лед студени гиздава ма вила
  27. Видиш ли, Љубави, ову вии ме'у свиема
  28. Може се на свиету највеће зло рећи
  29. Дробне птице и све звири


Из прошастја залудњега времена

[уреди]
  1. СЕДАМ ОПАЧИНА
  2. У ПОХВАЛУ ЦВИЕТЕ ЗУЗОРИЋЕВЕ
  3. У СМРТ M. ВЕТРАНИЋА ОД M. БУНИЋА