Ma rados, gospoje, i pokoj drugo ni',
neg' lice toj tvoje i pokoj ljuveni,
a bez tve lieposti skončaje, joh, mene
nepokoj, žalosti, i život moj vene.
Rad česa svaki čas toli te ljubeć ja, 5
braniš mi tvoj ures, kruno svili gospoja?
Ako ni' pravo dat' za ljubav plač i trud,
daj rados uživat' i pokoj meni svud.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
