Mog'o bih suzami, ke ronim dan i noć,
omehšat tvrd kami, prsi tve nije moć'.
Mog'o bih uzdasi raztopit' led i mraz,
tve srce izlazi studenije svaki čas.
Ä gorko cvil'jenje dosle bi oćutil' 5
gora, lies, kamenje, ti s' gluha na moj cvil.
Ljubav, ka u meni, stegla bi na milos
pakljene te zvieri, ne može tvu lipos.
Аl' nije to uprav, ко t' služi, gospoje,
uzdasi, cvil, ljubav prid tobom man poje.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 433 године.
