Zec tjeran od hrta po polju jur bježe,
često se obrta, jeda ga hrt stiže:
ja se tač ozirem, prid vilom kad budu,
a željom umirem, nu sasma zaludu.
Za što me nje lice ljuveno ucvili,5
jakino grlice kad sokol razdili.
Mlado se jur vrieme u željah iztraja,
sliedeći nje ime, i liepos od raja.
U dvorbu mnogo lit toj vili jer stoju,
ter hotje odolit', da ništa dostoju.10
Ni drago u meni žel'jenje niesam rad,
ner da bi ljuveni na svietu sudac sad,
da prida nj za mal čas željno se potužu
jer svietal nje obraz, zamani sve služu.
Ovo se l'je tužu, sliši me okol vas,15
sgubi mi jur dušu, a sebi slavan glas.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.