Пређи на садржај

Velika t' ljubav bi, moj slavni Jesuse

Извор: Викизворник
Velika t' ljubav bi, moj slavni Jesuse
Писац: Никола Наљешковић


Velika t' ljubav bi, moj slavni Jesuse


* * *


Velika t' ljubav bi, moj slavni Jesuse,
   da side ti s nebi i našu put uze;
a za što nego li er vidje narod vas
   gdi vuku djavoli za griehe u propas?
i kad bi život tvoj miran vas proveo, 5
   vele je samo toj da si put uzeo;
da nu još tries i tri godišta, ka s nami
   priživje odi ti, mogu reć', u jami,
podnese žedju, glad, vrućine, studeni,
   uboštvo, ko do sad čulo se veće ni; 10
još vrhu sva ova kolike podnie ti
   od hudieh Židova napasti i psosti;
a trude i muke, ke podnie onada
   kad noge i ruke pribiti na križ da,
i takoj viseći o ranah duh pusti, 15
   tko može izreći što podnie za nas ti?
Zgriešismo mi tebi, a za tuj pokoru
   ti side zgar s nebi za dat' nam raj goru.
Kad smislim smrt tvoju i muke tej vaše
   i koris, š njih koju grješnici imaše, 20
ali ću plakati smrt i muke vaše,
   koje prav podnie ti za griehe za naše?
ali se cić dobar i koristi naše
   veselit', ku nam zgar cić smrti tve daše?
ne umijem obrati, neg molim ja boga 25
   da bude poslati duha mi svetoga,
ter da mi naviesti i reče: ovako
   grješniče čini ti, inako nikako;
mni mi se u duši da ćutim boži glas,
   ki veli: obsluži što čuješ ovi čas. 30
Smišljajte noć i dan er Jesus za vaš grieh
   umro je pravedan, neka vas shrani svieh;
plačite uzrok vi, er uzrok vi daste,
   u muke vječne svi ki otit' imaste,
iz kieh vas slobodi opravši grieh prvi 35
   na križu u vodi iz prsi i krvi.
a vaše radosti ufajte u raju
   velike za dosti, koje vas čekaju,
ter boga sa svu moć veselo slavite,
   a griehe dan i noć ne pristav plačite, 40
najveće er prave: veselje imaju
   andjeli kad slave božanstvo u raju,
takoj se veseli i plače grješnik taj,
   ki godjer steć' želi nebeski duši raj.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.