Велика т' љубав би, мој славни Јесусе

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велика т' љубав би, мој славни Јесусе
Писац: Никола Наљешковић


Велика т' љубав би, мој славни Јесусе



Велика т' љубав би, мој славни Јесусе,
   да сиде ти с неби и нашу пут узе;
а за што него ли ер видје народ вас
   гди вуку дјаволи за гриехе у пропас?
и кад би живот твој миран вас провео, 5
   веле је само тој да си пут узео;
да ну још триес и три годишта, ка с нами
   приживје оди ти, могу рећ', у јами,
поднесе жедју, глад, врућине, студени,
   убоштво, ко до сад чуло се веће ни; 10
још врху сва ова колике подние ти
   од худиех Жидова напасти и псости;
а труде и муке, ке подние онада
   кад ноге и руке прибити на криж да,
и такој висећи о ранах дух пусти, 15
   тко може изрећи што подние за нас ти?
Згриешисмо ми теби, а за туј покору
   ти сиде згар с неби за дат' нам рај гору.
Кад смислим смрт твоју и муке теј ваше
   и корис, ш њих коју грјешници имаше, 20
али ћу плакати смрт и муке ваше,
   које прав подние ти за гриехе за наше?
али се цић добар и користи наше
   веселит', ку нам згар цић смрти тве даше?
не умијем обрати, нег молим ја бога 25
   да буде послати духа ми светога,
тер да ми навиести и рече: овако
   грјешниче чини ти, инако никако;
мни ми се у души да ћутим божи глас,
   ки вели: обслужи што чујеш ови час. 30
Смишљајте ноћ и дан ер Јесус за ваш гриех
   умро је праведан, нека вас схрани свиех;
плачите узрок ви, ер узрок ви дасте,
   у муке вјечне сви ки отит' имасте,
из киех вас слободи оправши гриех први 35
   на крижу у води из прси и крви.
а ваше радости уфајте у рају
   велике за дости, које вас чекају,
тер бога са сву моћ весело славите,
   а гриехе дан и ноћ не пристав плачите, 40
највеће ер праве: весеље имају
   андјели кад славе божанство у рају,
такој се весели и плаче грјешник тај,
   ки годјер стећ' жели небески души рај.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.