U srcu vaj momu njeki me gnjiv steza

U srcu vaj momu njeki me gnjiv steza
Писац: Џоре Држић

U srcu vaj momu njeki me gnjiv steza,
     Da tužim svakomu a ne vim vrh česa.

Ako bi ki skrovan mom srcu udorac,
     Velmi t' je jadovan, oh tko mu bi tvorac?

To li je ka strila, po ki je put prošla, 5
     Jur bi se vidila, biljeg bi tuj ošla.

Ali da zli plamen bude u me zašal,
     Dosle bih dai zlamen ki godir iznašal.

Jur bi se u sebi taj gorkos ćutila,
     A groza mnom ne bi studeno grozila. 10

Ako sam još svezan konopcem prikrutim,
     Kim uzlom bih stezan, i po čem, ne ćutim.

Svezan li još nisam nu sam rob i sužan,
     Zač idem svudi sam bez straže razdružan.

Mnim, svak je slobodan ki vuzi ne veze, 15
     Uhvaćen ter prodan za zlate pjeneze.

Ner ako stvar inu sužanstvo ki zove,
     Otajna, s ke ginu, ne znav nje jadove,

Togaj cić ako je razuman gdi človik,
     Taj zled ki zna što je i može dat joj lik, 20

Evo me slobodi pri ner se taj trava
     Po meni rasplodi, er je zla, koštrava.

U mlados najlipšu od segaj jur doba
     Neka t' se ja pišu vas moj vik za roba

Er da se ukrijepi u srcu mom taj zled, 25
     Tko da ju skorijepi, zaman je svaki red!

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 80-81, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.