U srcu vaj momu njeki me gnjiv steza Писац: Џоре Држић
U srcu vaj momu njeki me gnjiv steza
* * *
U srcu vaj momu njeki me gnjiv steza,
Da tužim svakomu a ne vim vrh česa.
Ako bi ki skrovan mom srcu udorac,
Velmi t' je jadovan, oh tko mu bi tvorac?
To li je ka strila, po ki je put prošla, 5
Jur bi se vidila, biljeg bi tuj ošla.
Ali da zli plamen bude u me zašal,
Dosle bih dai zlamen ki godir iznašal.
Jur bi se u sebi taj gorkos ćutila,
A groza mnom ne bi studeno grozila. 10
Ako sam još svezan konopcem prikrutim,
Kim uzlom bih stezan, i po čem, ne ćutim.
Svezan li još nisam nu sam rob i sužan,
Zač idem svudi sam bez straže razdružan.
Mnim, svak je slobodan ki vuzi ne veze, 15
Uhvaćen ter prodan za zlate pjeneze.
Ner ako stvar inu sužanstvo ki zove,
Otajna, s ke ginu, ne znav nje jadove,
Togaj cić ako je razuman gdi človik,
Taj zled ki zna što je i može dat joj lik, 20
Evo me slobodi pri ner se taj trava
Po meni rasplodi, er je zla, koštrava.
U mlados najlipšu od segaj jur doba
Neka t' se ja pišu vas moj vik za roba
Er da se ukrijepi u srcu mom taj zled, 25
Tko da ju skorijepi, zaman je svaki red!
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 80-81, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
