U smrt iste (2)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
U smrt iste
Писац: Динко Златарић





Zlataric.jpg

U SMRT ISTE

   Deveti dan tvoga života teciješe,
a osma onoga mjeseca noć biješe,
   u kom se počita na zemlji od vernih
spomena čestita nebeskih građan svih;
   a lita, Božji sin da na svit rođen jest, 5
tisuću, pet stotin, devedeset i šest,
   kad ona nemila ka stire svaku stvar
tebe nam iz krila ugrabi iznevar,
   ter prid nje obrazom ublijedi tve lice
jak zimi prid mrazom rumen cvit ružice; 10
   a tvoja skubući mati svoj rusi vlas
i gorko glačući ovako pusti glas:
   "Što se, jaoh! učini? nadah se, kćerce, ja,
da mi ćeš po sve dni bit uzrok veselja;
   ali smrt prij' reda ..." Hćaše još govorit, 15
nu boles njoj ne da već usti otvorit.
   Studen ju znoj poli, oči ne stamnješe
i pade tač doli jak mrtva da biješe.
   Za žalos tad ne znah ništor ja o meni,
neg sebe van stojah kako stup kameni. 20
   Vazda će vrijeme onoj u srcu momu stât,
i uzdah i trud moj i suze ponavljat.



Izvor[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 162, Zagreb, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.