Ni na nebu goru svitle zvizde zriti,
ni plavi po moru tihu se broditi,
ni poljem konjike oružne gledati,
ni zvijeri te prike u lovu tjerati,
ni dobra žuđena glas dobar primati,5
ni pisma hvaljena u pjesni slagati,
ni vile ljuvene it slišat, u broju
uz vode studene veselo gdi poju,
ni nijedna ina slas, koja jes na sviti,
može mi zli poraz iz srca odniti.10
Toliko zlo zgubi mu kripos do umora
ona, ka svitlos bi od moga pozora,
i tač me jad kolje, da želju umriti,
za zrit tu, ku bolje ne biše viditi.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
