Ни на небу гору свитле звизде зрити,
ни плави по мору тиху се бродити,
ни пољем коњике оружне гледати,
ни звијери те прике у лову тјерати,
ни добра жуђена глас добар примати,5
ни писма хваљена у пјесни слагати,
ни виле љувене ит слишат, у броју
уз воде студене весело гди поју,
ни ниједна ина слас, која јес на свити,
може ми зли пораз из срца однити.10
Толико зло згуби му крипос до умора
она, ка свитлос би од мога позора,
и тач ме јад коље, да жељу умрити,
за зрит ту, ку боље не бише видити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
