Vilo, ka na svit saj gizdaš se tolikoj,
mal' ustav' tvoj stupaj ter pročti pismo ovoj,
ko čtivši si kami čim budeš gledati,
ako ti suzami ne budeš plakati,
tvrdosti za zlamen ti s' ista na sviti5
pritvrdi taj kamen moreš zvat i riti.
Vil ovdi ja Nika ležu sad, kôj ne bi
nijedne vil vik slika takmena pod nebi;
nu me smrt nje moći mogućom primože
ter mi dat pomoći ni jedne, znaj, ne može.10
Dika, glas, čes, znan'je, lipos, moć, slava i čas,
mlados, rod, iman'je, dobrota, plem i vlas,
tim t' ovi svjet moj ja sad hoću podati,
hotije čes tvoja čestokrat smišljati,
što ti sad, njekada er ja bih na sviti,15
a što sam ja sada, da ć isto ti biti.
Vlas hoteć višnja zgar kroz vječno vladan'je,
da svaka na svit stvar ima sve skončan'je.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
