O umrli tamni ljudi,
u što ufan'je vi stavljate?
ne vidite, er zlim bludi
segaj svita vas varate?
Nemojte se toli vele
u toj zlato vaše uzdati,
er sve ono, što oči žele,
sve napokon vrime krati.
Život naš je sličan k sjeni,
koja velmi brzo prođe,
mnokrat človik kada scijeni
počinuti, smrt mu dođe
I ako vrijeme sve ukrada,
i dni vaši malo stoje,
nemo', da vas trud pripada
za činiti dobro koje.
Er se ovi bitak mao
naš, da je drugo, reč ne prima,
nego jedan morski vao,
ki vik s krajem mir ne ima.
Tim vi, svijetu ki dvorite,
čim vi je sunce na istoči,
blago vami, ako oči
za bremena otvorite.
