О умрли тамни људи,
у што уфан'је ви стављате?
не видите, ер злим блуди
сегај свита вас варате?
Немојте се толи веле
у тој злато ваше уздати,
ер све оно, што очи желе,
све напокон вриме крати.
Живот наш је сличан к сјени,
која велми брзо прође,
мнократ чловик када сцијени
починути, смрт му дође
I ако вријеме све украда,
и дни ваши мало стоје,
немо', да вас труд припада
за чинити добро које.
Ер се ови битак мао
наш, да је друго, реч не прима,
него један морски вао,
ки вик с крајем мир не има.
Тим ви, свијету ки дворите,
чим ви је сунце на источи,
благо вами, ако очи
за бремена отворите.
