Tužan se riet' mogu vrhu sve mladosti,
kad tajat' ne mogu nijedne radosti.
Što godir ja steku nа službi ljuvenoj,
nitkomu ne reku, a svak mi pozna toj;
i što mnim da meni u srcu mom sidi, 5
toj se sve ljuveni na licu mom vidi,
ter scienim, ikada što god sam satvoril,
da bi mi svak sada na licu sve vidil.
Toliko er sam ja nesrećan u meni,
da svrha nikoja nesreći mojoj ni' 10
jer stvari ljuveni potajat' ne mogu,
koja se pak meni ne pozna nebogu,
a muka nije veća jednomu, ki služi,
neg' li ta nesreća kad mu se pridruži.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.