Tužan se riet' mogu vrhu sve mladosti,
kad tajat' ne mogu nijedne radosti.
Što godir ja steku na službi ljuvenoj,
nitkomu ne reku, a svak mi pozna toj;
i što mnim da meni u srcu mom sidi, 5
toj se sve ljuveni na licu mom vidi,
ter scienim, ikada što god sam satvoril,
da bi mi svak sada na licu sve vidil.
Toliko er sam ja nesrećan u meni,
da svrha nikoja nesreći mojoj ni' 10
jer stvari ljuveni potajat' ne mogu,
koja se pak meni ne pozna nebogu,
a muka nije veća jednomu, ki služi,
neg' li ta nesreća kad mu se pridruži.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Horacije Mažibradić, umro 1641, pre 383 godine.
