Suzana čista/Skazanje drugo
| ←Skazanje prvo | Suzana čista Писац: Мавро Ветрановић Skazanje drugo |
Skazanje treće→ |
Govor prvi[уреди]
SUZANA:
Brižna ti ja bila! što može ovo bit'?
nisam ti sad mirila da se će što zdodit'.
Djavlja je potaja, djavlje su hitrosti,
mnim, tuge i vaja bit' mi će zadosti.
Ova stvar nie zaman, ni ovoj zaman, ne,
što sudci u tudj stan prihode u podne.
Mnim daje krov ovi s velike pečali,
što su se popovi do sada tajali.
IZAK:
Suzana ne bjegaj, kamo se obrati?
potreba za č je taj s tobom se sastati.
Ali nas ne poznaš? popovi mi stari,
prid nami ter bjegaš jak da smo gusari.
Dočekaj nebore, malo se ustavi,
mi niesmo iz gore vukovi ni lavi
ni gusa nemila izašla iz luga,
ka bi te zgrabila, da joj si ti sluga,
ni da te prodava za zlato i blago,
gospoje gizdava, neg ti će bit' drago
s nami se sastati, da tebe združimo,
i ljubav sazdati, da t' vjerno služimo.
Za to se utaži malahno tuj stoje,
tako se ne plaši prid nami, gospoje.
SUZANA:
Molim vas rad boga, gospodo čestita,
iz vrta ovoga nu z bogom poj'te tja.
Na svakoj ljubavi velika vam hvala,
er razlog ni pravi da bih se ja stala
da s vama govoru sama za niednu stvar;
tamo je u dvoru moj dragi gospodar,
njemu se prijav'te, još ni legao spati,
a mene ostav'te, da mi je s mirom stati;
er ženam ni časno, a dobro znate vi,
da se tako lasno dedeli s popovi.
ILIJAKIN:
Ne imaj za niednu stvar ni stida ni srama;
ni triebi gospodar, nego li ti sama;
er s tobom govorit' prišli srno mi sade
i tebi otvorit' naš čemer i jade,
koje smo nosili i koje nosimo
u ljuvenoj sili; za to te molimo,
uresu gizdavi, ne moj nas raniti
ni tvoje ljubavi ne moj nam braniti,
neg li nas namiri; ovdi ni nikoga
da nas ko zamjeri od plemena tvoga
ni od tudjih još strana; za to se pri časti
gospoje sunčana, ne moj se pripasti;
za što je i nam čas i draga i mila
i svaki dobar glas, kako bi ti htila.
SUZANA:
O sudci, molim vas ljuveno ja sada,
stan'te tuj za mal čas, odgovor da se da.
Što me tuj tjerate? vaj što ću neboga!
ali vi ne znate ni duše ni boga?
ner se tač smamiste u tužnoj ljubavi
ter boga zabiste i zakon naš pravi.
Što su tej odluke od želje ljuvene?
ne znate li muke i trude pakljene,
u koje svak tone i gdi se svak stani,
tko božje zakone ne mari da shrani
i sasma ne obsluži, ter tužna duša taj
i cvili i tuži, gdi je ti pakljen vaj?
Tim neka vi znate i znat' vam bud' drago,
er da mi sve date imanje i blago,
prie bih puknula na poli u saj čas
neg li se prignula splesati moju čas;
i živa sva u prah prie bih se stvorila
neg li bih boži strah i viru pobila.
Znate li kolik trud u vieke dobiva,
bezredno ženski blud s prikorom ko uživa?
Znate li, višnji gnjiv i srdžba od boga,
toj djelo tko je kriv, da znobi svakoga?
A vi sad krvav mač jednaga spravljate,
u vječni ter me plač s podsiljem stavljate;
ki zemlju sudite, ne će li višnji bog
da pravdu ljubite i zakon i razlog?
Ali vas zamami željenje s ljubavi,
ter treptim meu vami jak ovca prid lavi?
Ah je li pravedno da vaše sjedine
u grihu zajedno s vami me sjedine?
Hoće li pravda toj, rec'te mi boga rad,
bezgrišan život moj da upade u grih sad?
To li će božji red popove da ljubim?
bezgrišna za tuj zled da dušu izgubim?
To li se podoba da od popa izhodi,
ta korien pun zloba da se sve zlo plodi?
Te li ste pečali, o starci bradati,
u knigah legali z griehom puk vladati?
Nisam ja pri znala do sada na saj svit,
ni sam se nadala da ću tuj zled vidit',
da crkovne duše i sudci razložni
tako se sadruže na zli grieh podložni.
Kad se so usmrdi, ni li toj znana stvar?
gdi ju svak pogrdi i scieni za ništar,
ter soli smrdeće nitkore kupuje,
neg ju svak razmeće i na nju svak pljuje;
tim vas ću ja molit', rec'te mi pravo sad,
čiem će se solit', u soli kad je gad?
I s popom tko grieši, rec'te mi vi pravo,
tko da ga odrieši? tako vam bit' zdravo!
Toj li bi zrcalo u puku na sviti
od popov ostalo jak svića da sviti?
A sad vas molim ja, ne griš'te ovdi mnom,
odovle podj'te tja počteno na vaš dom.
Ne mojte vi sade višnji sud srditi,
od glave i brade sjedine grditi.
Za č ve me ljuven plam ne može pridobit'
nit mislim višnji kram za ništo izgubit'.
A bog je vrhu nas, ki me će obranit',
koji će moju čas s počtenjem sahranit'.
Er do sad tudj človik moju put ne taknu,
ni će toj bit' u vik, đokoli izdahnu.
IZAK:
Suzano, Suzano, tebi se molismo
i tebi ufano sve misli odkrismo;
A sad se odmećeš i k nam ne ć' pristati
i našu ti ne ćeš prijazan poznati,
ku tvrdo žudimo da se š njom stanemo
i zaman trudimo i brieme trajemo.
A za to, nebogo, nu malo pomuči,
ne dedeli mnogo, neg sasma odluči
na volju nam dati tve lice pribilo
i s nami se stati ljuveno i milo.
SUZANA:
Te vaše prijazni ja ne ću poznati
ter ćete isprazni i zaman postati;
za č ću prie priklati ja sebe pri časti
neg li k vam pristati u take napasti;
ni javi ni speći ovdi vam nie lov,
man oba stojeći želite moj celov.
O sudci, molim vas, ostav'te ljuven blud,
mislite smrtni čas, mislite božji sud,
imajte božji strah, er se će brieme steć'
u zemlju i u prah da ćete skoro leć'.
Ne moj te zlo tvorit', pravo t' se govori
da ćete i vi prit' da vas puk umori.
Oh jeda može bit'! ne moj te u griesieh
dušice tač znobit' i vaše i druzieh.
Ako je i kasno, rad božje ljubavi,
pošteno i časno ištite drum pravi.
Er vas će višnji bog na sudu pitati
za pravdu i razlog i tanko iskati;
a vam se ne haje ništore na svieti
s ljuvene potaje u griehu umrieti.
Oh jeda može bit'! ne moj te u griesieh
dušice tač znobit' i vaše i druzieh;
jeda je zadosti u goru stanit' se
i od vječne žalosti vi oba shranit' se.
Er zlobnieh od zgara višnji sud svaki čas
pedepše i kara i sudi u propas.
Za toj me ostav'te, za č vam je trud zaman,
i sad se odprav'te i podj'te na vaš stan.
ILIJAKIN:
Nie triebi predika, ni ostale pričice,
neg tvoja taj dika i crne očice
i ljubav i milos, gospoje gizdava,
ljuvena usilos rad ke nas skončava.
A tvojoj milosti moć' nie se umolit'
ni ovoj kriposti ljuvenoj odolit';
ne znaš li na pokon ljuvena da sila
zvieri je pod zakon i ptice stavila?
ter zvieri i ptice, kad ljubav razbiru,
veće krat s tužice ljuvene umiru;
čovječja nu narav nada sve živine
trudi se za ljubav, umire i gine.
nu grieši veće taj tko ne će liek dati
nego li ljuven vaj tko sliedi u rati.
Za toj se čudimo, i naša svies gine,
gdi od tebe vidimo mramorne tvrdine,
i srce gvozdeno, oholas od lava,
koja nas čemerno u tugah skončava.
Er da znaš, gospoje, kako nas duh boli,
puklo bi toj tvoje srdačce na poli,
i od lava taj kripos, ka nas je skončala,
mehša bi neg li vos, gospodje, ostala.
A ti nam prikrati i život i snagu,
za č od nas odvrati tuj lipos pridragu.
Vaj lipos taj tvoja život nam prikrati,
da nie moć' pokoja za mao čas prijati;
ter prvi naš stupaj kunemo i on čas,
angjelski kad nas taj zanese tvoj obraz.
Nu vienče biseran i cviete gizdavi,
čin' da nie trud zaman pri tvojoj ljubavi,
i tako ne bjesni i ne moj tač jadat'
i našoj boljezni tužicu prikladat',
er se ć' pak kajati, što naša može vlas
kad budeš poznati za tebe u zao čas.
Za č ako braniti budeš nam ti tebe,
ne ćeš moć' shraniti ni časti ni sebe.
Er naša odluka tako se pripravi,
u ruke od puka da tebe postavi,
i griehom obadit', pravo t' se govori,
i s pukom osvadit', da te puk umori,
na pravdu kad bude, da s' grešna ostala
i da si u blude nečiste upala;
ter kad se toj zgodi, ne ćeš nać' u vieke
da te tko slobodi od smrti od prieke.
Za toj se ne glasi, ne crni svoj obraz,
da te ti porazi ne stignu u saj čas.
SUZANA:
Bolje je u ruke u božje upasti
i trpjet' sve muke pravednom oblasti,
neg li se spuštati u taj jad krvavi
i tielo pridati prokletoj ljubavi.
IZAK:
Suzano nie pravo da sebe ne shraniš
i lice gizdavo da nam ti zabraniš.
Ako se po volji ne ćeš nam pridati
a ti ć' po nevolji, a sad ćeš poznati.
Za č ako u saj čas ne budeš k nam priti,
mi ćemo prostrit' glas i na te vapiti,
tere ćeš ti ružna neboga ostati
i plačna i tužna prieku smrt prijati.
SUZANA:
Vim da sam ostala sudjena u nečas,
pokli sam upala pod vašu tužnu vlas.
Za to će dvie muke moj život prikratit',
er ne vim odluke, kamo se obratit'.
Za č ako u taj blud ne budem pristati,
nepravda i kriv sud mene će priklati;
to li ja obljubit' budem vas neboga,
dušu ću izgubit' s rasrdom od boga.
Za to mi jes bolje, i prie obiru
da mi se prikolje i prava umiru,
neg z bogom u svađi živa bit' na saj svit,
da moj duh nasladi, kad budem ja umrit'.
ILIJAKIN:
Ovdi smo mi sami, zapor je za vrati,
ni drvo ni kami toga ne će znati.
Za to sad pomuči, ne moj tač jadati,
neg sasma odluči sad nam se pridati.
SUZANA:
Vaj kud se spravljate? vaj što su ti jadi?
što tako brljate sjedine u bradi?
Mislite li bogu od griha razlog dat'
ter me tač nebogu hoćete silovat?
Jeda je gdi koga, molim te sa svu moć,
od plemena moga, tec'te mi na pomoć,
i pozri nepravdu i ostala zla dila
u ovomu gradu što sam sad vidila.
Govor drugi[уреди]
IZAK, ILIJAKIN:
Jeda je tko gdi živ? nu tiekom sad hodi,
da vidi božji gnjiv što se sad prigodi.
IZAK:
Slušajte o sluge, svak dobro razbiraj
žalosti i tuge i mnogo tužan vaj,
i toli čudnu stvar, što ovdi vidismo,
što pri nikadar vidjeti ne mnismo;
Vidimo gdi sade gospoja Suzana
u zli blud upade, taj lipos izbrana;
njeki se sad mladac ovdi š njom sastavi,
rad koga konopac na grlo postavi;
a što je ljuven blud, sjutra će poznati,
prid pukom kad na sud bude se pozvati.
Govor treti[уреди]
ILIJAKIN:
Nu da' ti svudi glas s trumbetom po dvoru
da se puk skupi vas, da je svak na zboru.
Govor četvrti[уреди]
IZAK:
Zapovied od suda i od svega zbora,
Suzanu od tuda izved'te iz dvora.
Vod'te ju jak sužna, vod'te ju nemilo,
za č je glavom dužna za svoje zlo dilo.
ILIJAKIN:
Što si tač sakrila i lica i rilo?
sve što si perila, sve se je odkrilo;
za to tej pokrovi nie tribi nositi,
da vas puk s popovi pozna te tko si ti.
Za to joj odkrite i obraz i lice,
da himbe vidite od hitre lisice.
SUZANA:
Ako si bože živ, zgar pozri bože moj,
koji me stiže gnjiv i smrtni nepokoj.
Ako sam ja kriva, i ta grih poznala,
vaj da bih živa u propas upala!
Govor peti[уреди]
JOAKIN:
Zgar bože pogledaj trud, ki me ognjivi,
očima ter mi daj kladenac taj živi,
tak da ne pristanu, neg vikom da cvilim
plačući Suzanu, s kojom se sad dilim;
za što je i razlog željno ju plakati;
nu se ću ja nebog pri reda skončati,
ter brižan ne ću moć' jadove zbrajati
ni tuzi vrha doć', ka me će priklati.
Za č mi se primiče trudna smrt nemila,
koja mi izmiče srdačce iz tila.
Tim dragi puče moj, tako ti ljubavi,
kad smrtni nepokoj tužna me pridavi,
i kad me smrtni vaj prem sasma popleše,
u grob me ukopaj, Suzana gdi leže,
neka š njom počinu; kad se tuj stanimo,
da ljubav jedinu i mrtvi shranimo;
vaša vlas pokli tač sada nas rastavi,
neka se daj naš plač pod zemljom ustavi;
a moje suzice, ke ljevam u jadu.
neka sad prid lice višnjega dopadu,
cviljenje i moj trud prid bogom da tuži,
gdi mene krivi sud s Suzanom razdruži;
a neka te ljudi u ovomu gradu
božji sud osudi, ki čine nepravdu.
A to će bog živi s nebesa viditi,
vaj gdi će sud krivi pravu krv proliti.
Sad puče ljuveni, molim te ja nebog,
tako te sahrani oda zla višnji bog,
plačna me utješi rad božje ljubavi,
Suzanom ne preši, neg li se ustavi,
ter joj smrt prostite, o dragi puče moj,
a mene vodite na smrtni nepokoj.
Za č volim podniti ja nebog smrt priku
nego li viditi nje lipos i diku,
da ju sud nepravi od stare nevire
z glavicom rastavi da prava umire.
To li vam ni drago na meni ju mieniti,
dat' vam ću sve blago što imam na sviti,
neka nag ostanu, neka nag ja hodim,
da samo Suzanu od smrti slobodim,
i ove sirote i drage i mile
neka se ukrote, da veće ne cvile
gledajuć majčicu u smrtne nevolje
jaki no ovčicu, kad ju vuk zakolje.
CAMBRI:
Zaman je s plačem trud i zaman svak trudi,
od popov koga sud na ovaku smrt sudi;
još ako ni kriva, stanovit tom budi,
ne može bit' živa, pokli ju sud sudi;
zakone sam si čtio, Joakime brate moj,
i sada što bi ktio, ne more t' biti toj.
A za toj, moj brate, nu tužbu ostavi,
i mi smo svi za te i tvojom ljubavi
smeteni zadosti i plačni ostali
rad tvoje žalosti, koju smo poznali;
nu veće ne jadaj, sam sebe ni mori,
neg hvalu bogu daj, svakoja ki stvori;
er veće toj strili ne može bit' lika
koga smrt rascvili da tuži do vika,
neg li sam bog pravi da milos ne krati,
po svojoj ljubavi Suzanu da t' vrati.
JOAKIN:
Tužan je razgovor, o drazi i mili;
pokli me ovi zbor s Suzanom razdili,
sudite sad sami, tim vas ću pomolit',
mogu li suzami moj obraz ne polit'?
tko li da ustavi cviljenje i moj plač,
pokli me rastavi s Suzanom bridak mač?
Tim gojno postojte, tako vam radosti!
i čemer ne mojte prikladat' k žalosti.
Er veća ni tuga nit gora može bit'
neg li vjerna druga na oči izgubit'.
Tim vašoj ljubavi, molim vas ja slatko,
malo se ustavi, ne preš'te sad tako,
da čuje Suzana vaj što ću sad riti,
dušica srčana, rad ke ću umriti.
O draga Suzano, ljuvena i mila,
vazda me s' ufano i vjerno ljubila;
a ne vim, moj druže krasni i gizdavi,
tko mi ti toj uže na ruke postavi,
koji li jadan luk napeše zlotvori,
da mi te ovi puk bezgrešnu umori,
ter mi te tač vode zli svati na taj pir
užem u povode jaki no divju zvir.
To li se pristoji, uresu gizdavi,
da te sud razdvoji od moje ljubavi,
tiha golubice i draga i mila,
ter si sad sve lice suzami polila,
i plačna ostala, jadovna i ružna,
i taj trud poznala, time li bi dužna?
Kamo tvoj dobri glas, moj cviete izbrani,
i tvoja slavna čas, s poštenjem ku shrani?
Bila si zrcalo sviti djevic i žena,
gizdava ma hvalo, a sad si poražena.
Ti tako upade popovom u ruke,
ter pozna sve jade, žalosti i muke;
a ja sad ostaju bez tebe nebavac
u tuzi i vaju ucviljen udovac,
ter moje veselje i moja sva rados
u vječno dreselje stvori se i žalos;
a ne vim nikoga da me sad izbavi
od plača ovoga neg božje ljubavi.
A sada podj' z bogom, bog s tobom u družbi!
a ja ću za tobom lje ostat' u tužbi
i cvilit' svaki čas za tvojom ljubavi,
dokli me smrtna vlas pod zemlju postavi.
Za što je i pravo da grozno vik cvilim,
ma časti i slavo, pokli se tač dilim
od tvoje dobrote i drage i mile;
nu ove sirote, za tobom ke cvile,
komu ih ostavljaš, komu će ostati,
pokli se odpravljaš priku smrt prijati?
SUZANA:
Ako me tko dili od tebe dragoga,
nu veće ne cvili, molim te rad boga;
er zaman cvili taj za drugom i muči,
kada ga smrtni vaj od druga razluči;
a za toj gorki plač i žalos ustavi,
nepravda kad nas tač prem sasma rastavi.
Nu moja ni zloba, a bog će viditi,
za ku se podoba da budem umriti.
A ti znaš, moj druže, kako te ja ljubih
i vjerna do duše kako te ja služih.
Nu ako zlotvori hotješe za nehar,
da me puk umori, a ti znaš za ku stvar.
Za to ti ja sade sa svu moć pridaju
sirote tej mlade, ke s tobom ostaju,
i naš dom ostali i našu svu stoku,
sve što smo imali u našem naroku.
Sad z bogom ostani, ostani sad z bogom,
da te bog sahrani i ostali vas tvoj dom.
Ako se rastaju z glavicom neboga,
duh ti moj pridaju, za mene mol' boga;
a tko mi smrt žudi i s tobom razdili,
da toga bog sudi u vike da cvili.