Suzana čista/Skazanje treće
| ←Skazanje drugo | Suzana čista Писац: Мавро Ветрановић Skazanje tretje |
Skazanje četvrto→ |
Govor prvi[уреди]
IZAK:
O puče izbrani, uslišaj ti sada
vaj što se Suzani za zlobe priklada.
Er zakon poplesa, er zakon pogrdi,
ki sam bog s nebesa posla i potvrdi,
Jučer je toj bilo u vrtu pri vodi,
kad se nje zlo dilo odkrivši prigodi.
Srećom se prigodi da u vrtu mi bismo,
i ona gdi hodi oba dva vidismo,
i š njom dvi djevice upored šetahu
i drobno cvitice u krila berahu,
ona se ne stavi od naše stražice,
ter na dvor odpravi obe dvi djevice;
polako, polako, a po sli zapori
sva vrata tutako od vrta zatvori,
i osta tuj sama bez družbe po sebi
jaki no tko srama ne ima u sebi,
s načinom da bolje zao pos'o opravi,
da ispuni sve volje prokletoj ljubavi;
nu stasmo meu nami oba dva misliti
što se tač osami, što može toj biti.
Tim skrovno postasmo u jednom kantunu
i sasma poznasmo nje himbu na punu,
što ćete ćuti sad i što se sad pravi,
da njeki bješe mlad pokriven u travi;
Suzana nu poče bez stida i straha,
k njemu se privuče i š njim se pojaha.
Nu nidan tuj od nas, pravo se riet' može,
pakljeni taj poraz trpjeti ne može,
ter oba trčati počesmo u preši,
da se taj uhvati s Suzanom tko grieši;
nu se toj ne steče, Suzana za č k vrati
potikom, poteče, ter vrata razlati;
mladac se uhvati, al uze u zli čas
s nami se rvati, i jači bi od nas,
i toj nas smetljište posiono rukami
od sebe otište i umaha prid nami;
za č ne bi kreposti, ter naša mala moć
prokletoj mladosti ne može vrha doć';
i tuj ga niedan nas ne može poznati,
er tiekom u taj čas stani se prid vrati;
a mi se spravismo, ter takoj u preši
tuj ruku stavismo na ovu, ka zgrieši,
da pravi da biljeg i pravo da reče,
prid nami tko u bieg iz vrta uteče;
nu poče tajati prid nami pakljen vaj
i ne ktje kazati tko bješe mladac taj.
A oči toj naše očito vidi se,
kada se sastaše pod dubom da zgriše.
Pokli su u taj blud prid nami upali,
čemu su sad na sud svidoci ostali?
Tim veće iskati ne mojte nikoga,
ni veće pitati svjedoka drugoga;
za č smo mi kazali sve pravo, što sad rih,
kako su upali prid nami u taj grih.
Tim družbo izbrana, hoće toj sud pravi
da se sad Suzana z dušicom rastavi,
neka se pobije kamenjem neboga,
da se sud ne krije ni zakon od boga.
To li će parci prit', da ovdi sad budu
razlogom i što rit' prid nami na sudu.
Govor drugi[уреди]
FANUEL:
Svaki bi razlog htil i sudi ostali:
kako ste prvi dil od sudac slišali,
ućin'te puče moj, gospodo izbrana,
da reče razlog svoj i druga još strana;
za č pravda ni prava sljepački ko sudi,
neg velja zabava od boga i ljudi,
ter bi bil nam prikor s istoka u zapad,
da ovaki slavan zbor ne obsluži pravdu sad.
Za to vas svih molju, dopus'te pravdi toj,
Suzana na volju da reče razlog svoj.
ILIJAKIN Suzani:
Razloge tve reci, ubjegni sve muke,
izprid smrti uteći, ako t' ide od ruke.
SUZANA poziruć k nebu:
O sunce s istoči, molim se ja tebi,
pravedno svjedoči prid bogom na nebi,
jesam li Suzana na ovi krivi sud
pravedna izdana podnieti smrtni trud;
mjeseče s zviezdami i ti si svjedočil,
razgovor meu nami od popov ki je bil;
angjelski jošte dvor svidoči pravedno,
kako ću od zlotvor poginut' bezredno,
ter me će hudi ćas pravednu oznobit',
s životom moju čas da budem izgubit';
zemlja, lies i kami svjedoče jošte toj
i čemer s suzami i tužni uzdah moj,
da vikom nikadar, na noge odkli stali,
pozlobna taku stvar ni mislili ni poznali.
O bože, ki stvori po rieči svakoja,
nebesa otvori uzmnožna vlas tvoja,
ter pozri i pogledaj po ovoj državi,
s nepravdom ki se vaj od popov objavi;
a je li toj pravo, da me tač obade
i toli krvavo na sudu osvade?
ter ne vim gdi more trpjeti tvoja vlas,
što zlobno govore da splešu moju čas,
i da me rastave s glavicom na sudu,
a lažno sve prave da sam ja u bludu
A sada puče moj i dragi moj zbore,
popi su sami toj što na me govore;
a mene izdaše, pravo je vam riti, 865
u ruke u vaše, da budem umriti.
Dobrota jedina oto zna u višnjih,
je l' moja krivina al je zloba njih.
Tim poslah vas moj plač s uzdahom ja sade,
iz neba krvav mač na zemlju da pade,
da ti mač krvavi rad moje osvete
zle pope rastavi od glave do pete,
neka se poznava, er sam ja sieh dana
od popov zlih prava na zlu smrt izdana.
A sami toj znaju od mene što čine,
koji me izdaju, i njih su krivine.
IZAK:
Ne takoj, ne takoj, smrti si dostojna,
lažno si rekla toj jaki no zlotvorna.
Udrite, udrite, za č joj se podobi,
pobite, pobite, sama je u zlobi,
Govor treti[уреди]
DANIO:
O slavo uznmožna, kamo je moć tvoja,
kojoj su podložna na svitu svakoja?
Otvori višnji kram, otvori višnji dvor,
I od zgar pozri sam krvavi dogovor,
rad koga Suzana, koju ti satvori,
prava bi izdana da ju puk umori.
Za to sad posilam prida te moj uzdah
i sudce pozivam, kojim je u rukah,
neka tvoj sudi sud, za što će Suzana
podniti smrtni trud bez griha izdana.
Tim, bože, sad viču prid tvoj hip iz glasa,
ter se vas odriču od toga poraza,
ruke ću još umit', ako se sad bude
pravedna krv prolit', himbeno ku sude,
neka prav ostanu, o bože moj pravi,
ako puk Suzanu z glavicom rastavi.
NAKOR:
Tko ti da taku vlas, pravo nam govori,
ter pusti strašan glas k nebesom uzgori?
Je li toj od boga? po sebi ali ti
od puka ovoga došal si prositi
glavicu Suzane, da se puk nakani,
da živa ostane i da se sahrani?
DANIO:
Svi li se smamiste? vidil vas višnji bog!
ter pravdu zabiste i zakon i razlog.
Jeste li svi bili srnamljeni do čela,
kada ste sudili kćer od Izraela,
razlučit' ne znaje što je crno i bilo,
da kriva ostaje za nidno zlo dilo,
sljepački ter tako ne znavši istine
sudište opako da pravda pogine?
Da li vi ne znate, ljuveni moj zbore,
ki pisma legate, što pisma govore,
da se mnokrat zgodi do njeke nezgode,
slip slipa kad vodi, da oba zlo hode,
jaki no mamen brav u jamu padaje
jednaga strmoglav er puta ne znaje?
Na pravdu svak sada opet se probudi,
himbena er svada pravu krv osudi,
da joj se vrati čas, do čieme jes živa,
a znat' će svaki vas da ništo ni kriva.
EZER sudac glasnikom:
Učin'te vi posluh od naše od strane,
od puka svaki duh u goju da stane,
ter da se uzmaknu, da bunu ustave,
i u nju ne taknu pod pienu od glave.
GLASNIK kliče:
Sudci vam sad prave, kim se sud pristoji,
pod pienu od glave da s mirom svak stoji,
i svak se uzmakni, ne vrzi kamena,
i u nju ne takni, čim bude sudjena.
DIZON sudac:
Na sud se vratimo, neka se poznava,
prie neg ju stratimo, ostaje li prava;
to li bude kriva, neka vam je znati,
er se će sad živa z glavicom rastati.
EZER Danjelu:
Pokli bog na nebi za ljubav i milos
dopusti sad tebi pravednu tu kripos,
ter se vas puk čudi, budući toli mlad,
tu, koju sud sudi, slobodit' hoćeš sad,
s naredbom od boga tvoj razum poznasmo,
od sudac jednoga mi tebe obrasmo,
na stolu sideći jak ostali sudci
i ovoj držeći zlamenje u ruci,
po božjoj ljubavi razložno svakomu
da činiš sud pravi u puku ovomu.
DANIO:
Pokoli obraste za sudca vi mene
i meni vlas daste u stvari pravedne,
božje su toj volje i to je božji dar,
da vidi sve polje danaske čudnu stvar.
Tim zbore pomuči, molim te rad boga,
i ova dva razluči po na se svakoga.
Za č hoće toj zakon, i svak će poznati
kako će na pokon sudjeni ostati.
Govor četvrti[уреди]
DANIO:
Zovite prvoga, ki stoji sam tamo,
oda svih razloga neka ga pitamo.
DANIO:
O kunče zlo krivi, od popov svieh ruže,
ne zna li bog živi da si kriv do duše?
Vaj što sad primože tvoj razum i nauk,
krvave ter nože usija u taj puk?
O prisieda glavo, sjevere priludi,
tako li bi pravo da si rug svih ljudi?
kamo ti dobrota, ter tvoj sud oholi
od mnozih sirota pravednu krv proli?
i tvoj sud krvavi tako se nosaše,
za krivce da pravi sudjeni ostaše,
a krivi ki bješe, za mito i ljubav
ti pravdu dobiše, a krivac osta prav.
Sad usni otvori, i ne moj lagati,
neg pravo govori što te ću pitati:
ki bješe dubak toj, u vrtu kad biste,
pod kojiem dva takoj u grihu vidiste?
IZAK:
Dubak je česvina, pod kim se sastaše,
a bog je istina, da ti se ne laže.
DANIO:
Čelo ti sad kaže, jedna pasja lavi,
da jezik tvoj laže po bradi i glavi.
Pravda je toj znala, koju ti poplesa,
za to je poslala angjela s nebesa,
nad tobom ki stoji, trkši mač krvavi
da te njim razdvoji i u peče rastavi,
Postav'te vi tamo pod stražu ovoga,
a zov'te ovamo tamnika drugoga.
Govor peti[уреди]
DANIO:
O Kamovo sjeme, Kananov kopile,
prišlo je jur brieme, da se su odkrile
sve himbe i zlobe i sasma poznale,
od tvoje utrobe koje su postale;
da li te jur lipos od žene primože,
ljuvenu ter kripos trpiti ne može,
neg ju tuj usadi u srce koštravu,
za koju obadi pozlobno krv pravu?
Hitra je lisica, hitro se uvuče,
nu mnokrat stupica nogu joj pituče,
a mnokrat i glavom unutra upade,
od pasa prid lajom kokoši kad krade.
Plješiva tiem glavo, ni kuda lagati,
za to mi rec' pravo što te ću prašati:
ki dubak taj bješe, prid kiem vidiste
zajedno da grieše, u vrtu kad biste?
ILIJAKIN:
Pod trišljom su bili, riet' je pravedno,
kad ih smo vidili da grieše zajedno.
DANIO:
Lažu ti sjedine u bradi i glavi,
er prave istine tvoj jezik ne pravi;
za to ćeš poznati stojeći u trudu,
kako t' je lagati prid pravdom na sudu;
er su mnoge duše od puka ovoga
ke cvile i tuže na vaš sud prid boga;
i kćeri ostale u ovomu puku
sve su zlo poznale po vašem nauku
i dilo ljuveno, od mnogo jur dana
koje ste skroveno sijali svih strana;
meu zlobe ostale, što poznah i vidih,
mnoge su upale prid strahom u zli grih,
za č prietnje zle vaše, prišlo je sada rit',
pravednih prognaše pozlobno na oni svit.
Za to bog posla sad a za tvoj krivi sud
da trpiš vični jad i s jadom vični trud.
Er angjel pristupi i s mačem doteče
da tebe razlupi prid pukom u peče.
Čuješ li bože moj, čuješ li zemljo ti?
gdi mogu sad ovoj nebesa trpjeti?
Čuste li vi sada svi, ki ste na ovi zbor,
kako se priklada popovski odgovor?
O pravdo jedina, o višnja ljubavi,
ovo se istina na sudu objavi.
Hvala ti i slava u vike vik bila,
er se sad krv prava ni ovdi prolila.
Eekao si ti, bože, da duša pravedna
poginut' ne može, neg će bit' shranjena.
Tim će pri svakoja na svitu poginut'
neg li će rič tvoja u vike priminut'.
I puk je vas vidil i ljudi i žene
da nisi pogubil dušice pravedne,
neg ju ti pomiri i ti ju sahrani,
kriocem okrili i od smrti obrani.
CAMBRI jedan od puka:
Što veće čekate? sud je prid očima,
i pravdi ne date da misto ne ima?
Za to svak udari, ter pope pomlat'te,
neka sad psi stari vas kolik dug plate.
DANIO:
O dragi moj puče, puče moj izbrani,
ne buni neg muče i s mirom tuj stani,
do čim se sud pravi i zakon od boga
s načinom zaglavi srid polja ovoga.
Tim čin'te zlotvore od strane od moje
da se sad zatvore, u tminah da stoje;
er se će pisati sada sud vrhu njih,
koji će prijati za zlobu i svoj grih,
neka su spomene dokli je ovi grad
od popov i mene što ćete čuti sad;
neka se pedipše svaki duh na sviti,
ovakoj ki griše da budu umriti.