Satrl bih tvrd kamen, i mramor taj kruti

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Satrl bih tvrd kamen, i mramor taj kruti
Писац: Хорације Мажибрадић


Satrl bih tvrd kamen, i mramor taj kruti




   Satrl bih tvrd kamen, i mramor taj kruti
učinil da plamen ljuveni оćuti,
   i prignul na milos molbami mojima
pakljenu usilos ka milos ne ima:
   a tebe, gospoje, ne mogu smilit' ja, 5
ni srce strt' tvoje, da ljuven plam prija.
   Tvrgja si kamena, gorčija svijeh jada,
tebe moć ljuvena ni drži ni vlada,
   mogući odolit', gdi moj plač poslišiš,
i gdi me žali svit, da me ti ne žališ. 10
   Prem njeke naravi prihude mož' se rit',
kad braniš ljubavi u srce tvoje prit'.
   Nemila njeka ćud, koja je u tebi,
ljuvenjem plač i trud shranjen je u tebi.
   Blažen, tko lieposti tve nigda ne vidi, 15
kad š nje sve mladosti ljuveni plač slidi,
   a tužan, tko sve dni želi te vidjeti,
bez tebe komu ni' čas moći živjeti,
   neg' žive u smeći, ćuteći nepokoj
protiva svoj sreći starajuć život svoj. 20
   Tim proklet čas i hip kad ja sliep ne ostah,
prie neg' tvoj obraz lip očima zagledah.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 379 година.