Присвитла госпође, нека знаш увику

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Присвитла госпође, нека знаш увику
Писац: Шишко Менчетић
136. песма првог дела Рањинина зборника.


Присвитла госпође, нека знаш увику




Присвитла госпође, нека знаш увику
   памет ми не пође завидит чловику;
а теби завидих и твому животу,
   кон тебе кад видих анђелску липоту;
кад видих кон тебе ону вил гиздаву 5
   ка слове од себе, достојна за славу;
тере се веселих, видив твој образ лип,
   и моћно пожелих видит се у твој хип.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.