9
Može li draža stvar na svitu meni bit
negoli ovi dar od vile sad primit,
od moje mladosti potajno ku služih
i jošte radosti najmanje ne združih.
Jaoh, brže nikada gizdava taj vila 5
nije se do sada od toga stavila,
a ja ću prie umrit neg moje žalosti
igdare budu rit nje rajskoj mladosti.
Er ne bih rad na svit da moj trud pogrdi,
kad joj ga budu rit, ako se rasrdi. 10
Ma da se prigodi od vile od ove
da mene kadgodi prida se dozove,
ter da me slobodi i da mi tuj reče:
"Reci sve što godi imaš reć najprječe",
odkril bih tuj srce prid rajsku nje diku, 15
u kom bi od smrce vidjela priliku.
Skazal bih početak od moje ljubavi,
plač viru, boles pak, i još trud moj pravi,
ki vele godišta radi nje podnosim,
i zasve toj ništa u tej vil ne prosim, 20
neg ovo što ću rit er u nje milosti
živiti i umrit meni bi zadosti.
