9
Може ли дража ствар на свиту мени бит
неголи ови дар од виле сад примит,
од моје младости потајно ку служих
и јоште радости најмање не здружих.
Јаох, брже никада гиздава тај вила 5
није се до сада од тога ставила,
а ја ћу прие умрит нег моје жалости
игдаре буду рит ње рајској младости.
Ер не бих рад на свит да мој труд погрди,
кад јој га буду рит, ако се расрди. 10
Ма да се пригоди од виле од ове
да мене кадгоди прида се дозове,
тер да ме слободи и да ми туј рече:
"Реци све што годи имаш рећ најпрјече",
одкрил бих туј срце прид рајску ње дику, 15
у ком би од смрце видјела прилику.
Сказал бих почетак од моје љубави,
плач виру, болес пак, и још труд мој прави,
ки веле годишта ради ње подносим,
и засве тој ништа у теј вил не просим, 20
нег ово што ћу рит ер у ње милости
живити и умрит мени би задости.
