PJESAN 63
Po koli hoće sviet i moje nesrjeće,
za tebe da živjet'ne mogu ja veće,
reci mi boga rad, gospoje od gospoj,
je li tva volja sad, da skončam život moj?
Er ako hoćeš ti, gizdava ma vilo, 5
da budu umrieti, umriet' mi jes milo.
Nu vidju, oči tve ne kažu, kruno, toj,
da tuge sad ove skončaju život moj,
neg moje nesrjeće; od zviezda njeki sud
mira mi dat' neće, nego li ovi trud; 10
ki patim ja milo i u noć i u dan,
a sve toj, ma vilo, da ti sam poslušan.
Er scijenim ja veće tvoj ures u sebi
nego sve nesrjeće i zvizde na nebi.
Tiem do kli ja stoju u tebe na službi, 15
od njih se ne boju, kad mi s' ti u družbi.
Nu ovo ti podje, a tužna jaoh! mene
samoga sad odje, ter mlados ma vene;
bez tebe u tužbi er ostah, sunačce;
bog s tobom u družbi i moje srdačce!