ПЈЕСАН 63
По коли хоће свиет и моје несрјеће,
за тебе да живјет'не могу ја веће,
реци ми бога рад, госпоје од госпој,
је ли тва воља сад, да скончам живот мој?
Ер ако хоћеш ти, гиздава ма вило, 5
да буду умриети, умриет' ми јес мило.
Ну видју, очи тве не кажу, круно, тој,
да туге сад ове скончају живот мој,
нег моје несрјеће; од звиезда њеки суд
мира ми дат' неће, него ли ови труд; 10
ки патим ја мило и у ноћ и у дан,
а све тој, ма вило, да ти сам послушан.
Ер сцијеним ја веће твој урес у себи
него све несрјеће и звизде на неби.
Тием до кли ја стоју у тебе на служби, 15
од њих се не боју, кад ми с' ти у дружби.
Ну ово ти подје, а тужна јаох! мене
самога сад одје, тер младос ма вене;
без тебе у тужби ер остах, суначце;
бог с тобом у дружби и моје срдачце!
