Pjesan 4 (Nikola Nalješković)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesan 4
Писац: Никола Наљешковић




4

Budući vele dan od gorke ljuvezni
   stojao slobodan u plaču s bol'jezni,
uzrokom od prike koja me rastavi,
   s kom mišljah po vike uživat ljubavi.
Tuj ljubav luk i stril podbivši u ruke 5
   za dat mi veći cvil i muku vrh muke,
smrtno me ustrili srjed tužna srdašca,
   a poslije da vili l'jepšoj od sunašca,
koja me po taj put svezana sad vodi
   da ću prije poginut nego me slobodi. 10
I ne smim rič riti ni pozrit još na nju,
   a negli prositi, jaoh, milos najmanju,
neg ištom muče mrem od muke ljuvene,
  jakino jedan prem rumen cvit kad vene.
Želeći tvrdo znat tej vile odluke, 15
   koju će svrhu dat od moje sej muke,
odlučih velekrat toj vili da reku:
   "Gospođe, već ne krat', zadaj mi smrt prijeku
ali mi kugodi sad milos dopuštaj
   ali me slobodi svršeno ponedaj, 20
da veće ovakoj jadovno ne tužim
   ako neć' ures tvoj gizdavi da služim.
Toj li me, gospoje, za slugu vazimaš,
   do smrti do moje da služim ures vaš,
ovo sam ja spravan sa svu moć i kripos 25
   služiti noć i dan anđelsku tvu lipos."
Ali što odluču: kad dođu prid tuj vil,
   ne smim reć, neg muču, jak mramor da bih bil.
I mnokrat suzice prolijem iz oči
   niz bilo me lice koje smrt svjedoči, 30
a njoj se ne haje videći nje lipos
   gdi željno skončaje život moj i kripos.
Tijem ako tkogodi pod gorku ljuvezan
   sada se nahodi da stoji podvezan,
smjerno ga ja molju za žalos da dođe 35
   čut moju nevolju, prije neg mi duh pođe.
Kad umru, neka daj svakomu on bude
   spovidit ovi vaj, nemir, plač i trude,
i kako gospoja čini mi željno mrit,
   er tega ne smim ja do smrti moje rit.40



Извор[уреди]

  • Pjesme Nikole Nalješkovića, Andrije Čubranovića, Miše Pelegrinovića i Saba Mišetića Bobaljevića i Jegjupka neznana pjesnika, Stari pisci Hrvatski, knjiga 8, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1876, str. 6-7
  • M. Rešetar: Ispravci i dodaci tekstu starijeh pisaca dubrovačkijeh. I Pjesni ljuvene Nikole Nalješkovića, RAD Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, kniga 119, Zagreb 1894, str. 5
  • Nikola Nalješković: Književna djela, urednik Amir Kapetanović, Matica Hrvatska, Zagreb, 2005, str. 8-9


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.