Pjesan 157 (Nikola Nalješković)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pjesan 167
Писац: Никола Наљешковић




PJESAN 167

U vrieme najgore, na zemlju kad pada
   lis dubja od gore, i cvitje s livada,
zgodi se, oni cvit, kî našu dubravu
   činjaše na saj svit od dubrav svih slavu,
vrhu svih nebesi višnji bog da svoj raj 5
   još većma uresi, uze nam cvitak taj.
Toga cjeć ovi grad sada je ostao,
   jakino dubak mlad, kad mu 'e lis opao;
ali jak s' livade, po svaku kad stranu
   cvitak im opade, ter crne ostanu; 10
a ja pun boljezni, jer nebog već ne znam,
   što spijevat u pjesni, kad taj cviet ne gledam.
Neg boga sad molju, da moj plač pogleda,
   i moju nevolju, ter da mi milos dâ,
pokoli uze taj cvit ovoj dubravi, 15
   i mene u svoj raj da skoro postavi.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.