PJESAN 150
Kako hoć', gospoje, da t' igdar bog prosti
žalosti vrh moje davat' mi žalosti,
i gdi mi otvaraš živu grob prije roka,
za što me potvaraš bez moga uzroka?
Reci mi: tko bi bil, iz tila ki srce 5
sebi bi izvadil bez muke od smrce?
Jaoh, ali ikadar je li bil itkore,
od sebe dragu stvar odielit' da more?
Toj li bih, moj druže, ja dao uzrok taj,
da sada, bez duše živeći, patim vaj; 10
toj što me potvaraš, za ino ne činiš,
nego smrt da mi daš, i da me umoriš.
Ne imaš razloga meni toj govorit',
nego me neboga želiš sad umorit'.
Ovoj ti ne velim, za uteć' tej smrti, 15
na koju prit' želim, za boles mu strti,
nego rieh, neka znaš, jer mi ti prie roka,
ovuj smrt zadavaš bez moga uzroka.
Kad budu ja umriet', neka daj za tvoj grih
cvileći budeš riet': pravoga umorih.20
