ПЈЕСАН 150
Како хоћ', госпоје, да т' игдар бог прости
жалости врх моје дават' ми жалости,
и гди ми отвараш живу гроб прије рока,
за што ме потвараш без мога узрока?
Реци ми: тко би бил, из тила ки срце 5
себи би извадил без муке од смрце?
Јаох, али икадар је ли бил иткоре,
од себе драгу ствар одиелит' да море?
Тој ли бих, мој друже, ја дао узрок тај,
да сада, без душе живећи, патим вај; 10
тој што ме потвараш, за ино не чиниш,
него смрт да ми даш, и да ме умориш.
Не имаш разлога мени тој говорит',
него ме небога желиш сад уморит'.
Овој ти не велим, за утећ' теј смрти, 15
на коју прит' желим, за болес му стрти,
него риех, нека знаш, јер ми ти прие рока,
овуј смрт задаваш без мога узрока.
Кад буду ја умриет', нека дај за твој грих
цвилећи будеш риет': правога уморих.20
