Pjesan 145 (Nikola Nalješković)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Pjesan 148. (145)
Писац: Никола Наљешковић




 

148. (145)

Za službe za moje, za ljubav i viru
     za koju, gospoje, sada prav umiru,
reci mi Boga rad, za koju moju zled
     od mene takoj sad odnosiš tvoj pogled,
jer ne znam krivine, ni moga uzroka 5
     s ke činiš da gine život moj prije roka.
Jaoh, da zna tvoj ures srce me nemirno,
     koliko t' spravno jes' i koliko t' jes virno,
sunčana tva dika sama bi svjedočil'
     da mu nije prilika ni u čem do sad bil'. 10
Ali ga, jaoh, ne znaš za sve da noć i dan
     u njemu pribivaš, tebi je za samoj stan.
Jeda se, jaoh, zgodi da tebi laž reče
     na mene tkogodi, za dat mi smrt priječe,
molim te rad Boga, viđ dobro istinu 15
     ter nemoj da s tvoga uzroka poginu.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.