148. (145)
За службе за моје, за љубав и виру
за коју, госпоје, сада прав умиру,
реци ми Бога рад, за коју моју злед
од мене такој сад односиш твој поглед,
јер не знам кривине, ни мога узрока 5
с ке чиниш да гине живот мој прије рока.
Јаох, да зна твој урес срце ме немирно,
колико т' справно јес' и колико т' јес вирно,
сунчана тва дика сама би свједочил'
да му није прилика ни у чем до сад бил'. 10
Али га, јаох, не знаш за све да ноћ и дан
у њему прибиваш, теби је за самој стан.
Једа се, јаох, згоди да теби лаж рече
на мене ткогоди, за дат ми смрт пријече,
молим те рад Бога, виђ добро истину 15
тер немој да с твога узрока погину.
