Pjesan 120 (Nikola Nalješković)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Pjesan 120
Писац: Никола Наљешковић




PJESAN 120

Na pokon ovi dar glavome (?) mom bio
   prie neg te ikadar očima pozrio;
er bi toj bila smrt moga(?) života,
   tuj mi je zabila nož tvoja l'jepota.
Ino ti neću riet', neg da ti bog prosti, 5
   za što ću ja umriet' rad tvoje mladosti;
tere će toj biti blaženi oni dan,
   ere ću iziti iz mojieh tuga van;
a ures gizdavi tvoj se će smiriti
   i ostat' u slavi u vječnoj na sviti; 10
neka se govorit' svud more od toga,
   kako si umorit' činila jednoga.
Kad se to bude reć', nevjerni druže moj,
   vječnu ćeš slavu steć', i s bogom, vienče, stoj!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.