PJESAN 120
Na pokon ovi dar glavome (?) mom bio
prie neg te ikadar očima pozrio;
er bi toj bila smrt moga(?) života,
tuj mi je zabila nož tvoja l'jepota.
Ino ti neću riet', neg da ti bog prosti, 5
za što ću ja umriet' rad tvoje mladosti;
tere će toj biti blaženi oni dan,
ere ću iziti iz mojieh tuga van;
a ures gizdavi tvoj se će smiriti
i ostat' u slavi u vječnoj na sviti; 10
neka se govorit' svud more od toga,
kako si umorit' činila jednoga.
Kad se to bude reć', nevjerni druže moj,
vječnu ćeš slavu steć', i s bogom, vienče, stoj!
