њему као посада. Али по свиштовском миру од 1791 године Смедерево се враћа Турцима.
У самом почетку првог устанка Срби ударе на Смедерево и начине споразум са Турцима. Али кад Турци убију старешину Смедеревске нахије Ђушу Вулићевића, нападне Карађорђе на град и заузме га 8 новембра 1805 године. И данас постоји велики дуд, под којим је заповедник смедеревског града, Муарем Гуша, предао Карађорђу кључеве од града. По заузећу Смедерева, устанци су у њега преместили Правитељствујушчи совјет из Боговађе. Ту је Совјет остао све до заузећа Београда 1806 године, када је премештен у Београд.
Године 1806 у Смедереву су вођени преговори између устаника и портиног мухасила, ради утврђивања мира, познатог у историји под именом Ичков мир. Марта 1807 ти су преговори прекинути.
Септембра 1806 године долази у Србију Доситеј Обрадовић, да се стави у службу слободне Србије. Те године отворена је у Смедереву и прва школа са 15—16 ђака.
Јануара 1811 године један пук руске пешадије долази у Смедерево, браћи и савезницима у помоћ. Ту је и презимио. Многе појединости о Смедереву и Смедеревцима из првог устанка читалац ће наћи у Мемоарима Антонија Протића, Смедеревца, министра финансија, чији је рукопис издала Академија наука и који садржи лепе описе јуначких дела оних Смедереваца, који су под Карађорђем војевали код Београда, у Мачви, на Суводолу и другде, и који су ширили међе слободне отаџбине.
Несрећне године 1813 смедеревски војвода Вујица Вулићевић пређе скелом више Смедерева у Аустрију, а Смедерево, као и цела Србија, поново дође под турску власт. Године 1815, чим се чуло да Милош Обреновић иде на Пожаревац, дигну се и смедеревски Срби на оружје, начине шанац код Кулича, да пресеку везу између пожаревачких и смедеревских Турака. Затим се приближе Ђурђевом граду и сатерају турке из чаршије у град. Чаршијом загосподари Павко Сараорац, а код језавске ћуприје утврди се Стојан Ћирковић из Крњева, који пронађе негде и један Карађорђев топ и ту га укопа. Срби тако остадоше господари у вароши а Турци у граду.
7
