дереву Стеван Томашевић са 13-годишњом Јеленом Бранковић, која пређе у католичанство, добивши име Марија. Стеван Томашевић постаде деспот у Смедерву, с тим, да кад буде наследио свога оца, уједини Босну са Србијом. Али ускоро Мехмед II и по трећи пут пође на Смедерево. Стеван беше немоћан, туркофилска странка врло јака. Видећи своју немоћ, деспот Стеван поведе с Турском преговоре. Турци му допусте да са породицом и својом имовином напусти град, а они уђу у Смедерево 20 јуна 1459 године. Србија тако беше претворена у Смедеревски санџак.
У овом кратком историјском прегледу немогуће је дати све детаље смедеревске средњевековне историје. Немогуће је чак наводити ни богату литературу, нити упутити читаоца на изводе. Задовољићемо се само да напоменемо да је Смедерево и у народној песми и лепој књижевности често спомињано широм нашег народа.
За време турске управе стари цариградски друм ишао је обалом Дунава само до Гроцке, а одатле скретао на Коларе, Паланку, Баточину и даље. Тако Смедерево остаде ван овога важног пута.
Године 1661 описао је Смедерево чувени турски путописац Евлија Челебија. Између осталога он вели да у Смедереву има око 3000 лепих кућа и 300 дућана, а у самоме граду, између његових зидова, око 1000 кућа. Године 1680 долазио је у Смедерево пећки патријарх Арсеније III.
За време великог рата противу Турака 1683—1699 године Немци су узели Смедерево 1688 године, али већ 1690 године велики везир га је преотео и посекао целу посаду, 500 Немаца и 400 Срба.
У аустријско-турском рату 1716—1718 године Немци поново узимају Смедерево и по пожаревачком миру оно остаде њихово све до београдског мира од 1739 године. За време Кочине крајине (1788—1791) воде се борбе око Смедерева. Сам Коча први напада на Смедерево. Он ускоро крстари по целој околини: Пожаревац, Паланка, Голобок, Гроцка, Кулич. Најзад фелдмаршал Лаудон заузе Смедерево, а једно одељење Михаљевићевог фрајкора остаде у
6
