Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/42

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 36 —

досађују богу и судовима, што, све чатећи молитве, дају новац по петнаест и двадесет на сто, што хвале воду и умјереност и сваку врлину, пипајући се за ћемере, — од онијех зеленаша -, како их у Србији крстише, што обично заглаве од хајдучке руке, на велико задовољство сељака!... Ко ти га зна, и та његова топла молитва може бити да је баш намијењена томе, да га бог сачува од зла свршетка! А да се збиља топло и искрено моли, о томе нијесам могао сумњати, јер поред свега ужасног труцкања, ни једном не даде маха својим омиљенијем узвицима, него је сав био „унилен" и „совокуплен" у своме разговору с богом. И ја стадох ослушкивати његове ријечи. Говорио је псалам педесети, разумије се, црквенијем словенским језиком. Истаче ми се сва супротност и сва комичност језиком, — јер је од силне трешње морао прегризати ријечи