Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/41

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ова страница је лекторисана


— 35 —

извадим из торбе свој, па га ставих у пазушни шпаг.

— Је ли по вољи? запита поп пружајући ми чутуру с водом, а кад ја одбих, он се напи и пошто предуши, додаде: — Ми пијемо само воду, само чисту божју водицу. То је најздравије пиће. А ова вода, из ове чесме, баш jе здрава и лака! . . . Хајде! Стеване, у име божје, полази Прекрсти се, па потјерај!

Кочијаш диже мало своју шубару, па ошину коње и тарнице затруцкаше по неравној калдрми, тако да смо нас двојица отскакали, поред свега „федера“. .. У мени се тресла сва изнутрица, те и мени дође да узвикнем: а-ха-ха, слатки боже наш! Али, мјесто тога, мој сусјед шапутао је молитве, држећи читакињу у руци. Онда ја у њеколико измјених мишљење о њему, — предочи ми се такође обичан тип свећеника биготна, тврдице и каматника, од онијех што једнако