3
— Гледајте, добри људи, полудео старац! сасвим
сишао с ума! говорила је бледа, сувоњава и добра
мати њихова, која је стајала на прагу, а још није
имала кад ни загрлити милу децу своју. — Деца
дошла кући, има више од годину дана како их ни
смо видели, а њему пало на ум, Бог те пита шта:
да се песнича!
— Па он се дивно бије! рече Буљба, кад преста.
— Тако ми Бога, добро! настави, догонећи на себи
мало хаљине. — Тако добро, да чак није требало ни
пробати. Биће ваљан козак! Е, да си ми здраво, синко!
Де да се пољубимо!
И отац и син стадоше се љубити.
— Добро је, синко! Тако ти удри свакога, ни-
коме не опраштај! Него баш ти је смешно то руво:
каква ти то узица виси? А што ти, шмокљане, стојиш
и што си спустио руке? рече Тарас млађему сину: —
Шго ме не бијеш, пасји сине?
— Ето шта му опет пада на ум! рече мати, која
је у том грлила млађега. — И како му дође на намет
тако што, да рођено дете бије оца! Као да му је сад
до тог: дете младо, прешло толики пут, уморило се...
(том је детету било више од двадесет година и било је
за читав хват високо); — требало би да се сад од-
мори и да се прихвати чим, а он га гони да се бије!
— Е, маза си ти, како видим! рече Буљба. —
Па слушај, синко, мајку: она је жена, она ништа не
зна. Зар ви да се мазите? Ваше је мажење — равно
поље и добар коњ: ето то је ваше мажење! А видите
ли ево ову сабљу? То је ваша мати! Све је оно ђубре,
чим вам пуне главу и академије, и све оне књижице,
буквари и Философије, и све оно: ко ће га знати шта,
— пљунем ја на све то! (Овде Буљба додаде таку
реч каква се не употрсбљава у штампи). Него нај-
боље ће бити да вас још оне недеље пошљем на За-
порожје. Тамо је наука, права наука! Тамо је за вас
школа; само тамо стећи ћете памети.
— Зар само недељу дана да буду код куће?
рече жалостиво сувоњава старица мајка. — Неће се,
Page:Тарас Буљба. Приповетка. Београд 1902.djvu/45
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Ова страница је лекторисана
