Ova će još dikla bit mnozim s tužice,
ar je sva iznikla kako cvit ružice;
diklice ja mlađe ne vidih dosada
kojoj se dal slađe bih da mnom oblada.
Tolika gizda jes slavne nje liposti, 5
da je pun nje ures ljuvene kriposti;
nikako pozira toliko ljuveno
da človik umira i vene skroveno.
Ako li govori, ukaže novu slas
u kojoj otvori anđelsku rič i glas; 10
a koga nje kosi ne bi još zanile
niz grlo ke nosi jakino i vile,
ter preden od zlata vidit su jur meni, -
one bi sva plata u želji ljuveni!
Kad ona ljuveno glavicom protresa, 15
ovo, dim, skroveno ljubav luk rasteza.
Rit me je deri sram: za nje dil život oć
svaki nje vlas i pram toliku ima moć;
neka zna svak meni da pamet odijele
nje ličci rumeni i ruci pribijele. 20
Visok vrat i čelo, puno sve radosti,
drže me dreselo u željah zadosti;
sve mi je zamama, sve mi je nepokoj,
usti nje nu sama smamiše život moj.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
