Onojzi ku sliđu nî birek zadosti
obraz nje da viđu pun svake radosti,
nu jošte iznasi svaki čas na prozor
prosute tej kosi koje su moj umor;
zato joj niz bil vrat na prame sve lete, 5
jakino preden zlat kada se rasplete;
ter isto dim ovoj: nî način taj na svit
u koji vlasi svoj' ne stane ona vit.
Pod nebom od zvizda nî, ni će bit potom
od ove da gizda slaga se lipotom; 10
ja mnju da sunačcu puštala ne bi red,
ter u svom srdačcu ne ima drugu zled.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
