O zvizde ljuvene,
gdi ljubav sve drži sve strile ognjene,
nijeste li vi oni
tatovi skroveni,
ki srce ukrasti hotjeste jur meni?
Nijeste li one vi, ke vašim pogledi
ktiste plam užeći,
u komu goreći
srce mi na konac huda smrt odredi?
Odnim'te za malo
s mene plam taj vrući, da ne bi skončalo
kao godi jur mene vaše toj nemilo
činjen'je i dilo,
pak srce vrat'te mi, ko ukrast nebogu
htiste mi, bez njega er živit ne mogu.
