О звизде љувене,
гди љубав све држи све стриле огњене,
нијесте ли ви они
татови скровени,
ки срце украсти хотјесте јур мени?
Нијесте ли оне ви, ке вашим погледи
ктисте плам ужећи,
у кому горећи
срце ми на конац худа смрт одреди?
Одним'те за мало
с мене плам тај врући, да не би скончало
као годи јур мене ваше тој немило
чињен'је и дило,
пак срце врат'те ми, ко украст небогу
хтисте ми, без њега ер живит не могу.