O sunce s neba zgar, koga zrak jedini Писац: Динко Рањина
90. pesma Pjesni razlike
O sunce s neba zgar, koga zrak jedini
O sunce s neba zgar, koga zrak jedini
na zemlji svaku stvar prosvita i čini,
k nebeskoj visini hoti se vratiti,
zač svitlos sad tva ni potrebna na sviti,
er svitle dvi zvizde na zemlji sad sjaju,
od raja ke gizde sve sobom imaju,
kojih zrak sveđ more prosvitljat, dobro znaj,
svit, zemlju i more i višnji vječni raj;
i kako čes tvoja sunce jes na svit taj,
tač i vil jes moja sunce pak na svit saj.
Još čijem tužu ja budući ti doći,
za meni vlas tvoja bit s kegod pomoći,
ter studen mniš mramor od srca užeći
one vil, ka umor može se moj reći;
koj moji ognjeni uzdasi za mal čas
ne imaše sve svoje dni moć sgrijat studen mraz.
Molju te, vrati se k nebesom tvoja moć,
zač malu, vidi se, da mi dat mož pomoć,
er oganj, mogu reć, srce me taj ima,
da mogu tebe užeć zrakam svim s tvojima.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
