О сунце с неба згар, кога зрак једини

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
О сунце с неба згар, кога зрак једини
Писац: Динко Рањина
90. песма Пјесни разлике


О сунце с неба згар, кога зрак једини




   О сунце с неба згар, кога зрак једини
на земљи сваку ствар просвита и чини,
   к небеској висини хоти се вратити,
зач свитлос сад тва ни потребна на свити,
   ер свитле дви звизде на земљи сад сјају,
од раја ке гизде све собом имају,
   којих зрак свеђ море просвитљат, добро знај,
свит, земљу и море и вишњи вјечни рај;
   и како чес твоја сунце јес на свит тај,
тач и вил јес моја сунце пак на свит сај.
   Још чијем тужу ја будући ти доћи,
за мени влас твоја бит с кегод помоћи,
   тер студен мниш мрамор од срца ужећи
оне вил, ка умор може се мој рећи;
   кој моји огњени уздаси за мал час
не имаше све своје дни моћ сгријат студен мраз.
   Мољу те, врати се к небесом твоја моћ,
зач малу, види се, да ми дат мож помоћ,
   ер огањ, могу рећ, срце ме тај има,
да могу тебе ужећ зракам свим с твојима.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 413 година.