O gluha ma zmijo, ka tvoj sluh dan i noć Писац: Динко Рањина
232. pesma Pjesni razlike
O gluha ma zmijo, ka tvoj sluh dan i noć
O gluha ma zmijo, ka tvoj sluh dan i noć
zatvaraš, za meni ne dati ku pomoć,
čuj moj glas pritužni pun plača groznoga,
ki boles podire iz srca jadnoga,
radi tve nemile žestoke prem svisti
živ buduć za mrtva plaču me sam isti.
Da li tve oko sve radosno pozire,
gdi t' jedan veran rob nepravo umire?
čin' gore neg činiš, jošte se ć kajati,
kad život kroz tvu zled budeš mi strajati.
Ja život tužan moj, a ti ć čas sgubiti
i slugu priverna, i bogu sgriješiti;
ter crnoj kad zemlji budeš me viditi,
znam, da ćeš za žalos u sebi tuj riti:
ovdi prah ukopan skroveno sad stoji
nebavca onoga, ki se drag moj broji,
i ktićeš tvu milos ukazat sa svime
tad, kad već ne bude ni mjesto ni vrime.
Za to t' ja sad velju, da ne mož pak riti:
a što sam ja znala, da ćeš ti umriti?
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
