О глуха ма змијо, ка твој слух дан и ноћ Писац: Динко Рањина
232. песма Пјесни разлике
О глуха ма змијо, ка твој слух дан и ноћ
* * *
О глуха ма змијо, ка твој слух дан и ноћ
затвараш, за мени не дати ку помоћ,
чуј мој глас притужни пун плача грознога,
ки болес подире из срца јаднога,
ради тве немиле жестоке прем свисти
жив будућ за мртва плачу ме сам исти.
Да ли тве око све радосно позире,
гди т' један веран роб неправо умире?
чин' горе нег чиниш, јоште се ћ кајати,
кад живот кроз тву злед будеш ми страјати.
Ја живот тужан мој, а ти ћ час сгубити
и слугу приверна, и богу сгријешити;
тер црној кад земљи будеш ме видити,
знам, да ћеш за жалос у себи туј рити:
овди прах укопан скровено сад стоји
небавца онога, ки се драг мој броји,
и ктићеш тву милос указат са свиме
тад, кад већ не буде ни мјесто ни вриме.
За то т' ја сад вељу, да не мож пак рити:
а што сам ја знала, да ћеш ти умрити?
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
