Ne mojte nam vi zazrjeti
jer smo prišli ovdi sada
ostavivši naša stada
slavno mjesto sej vidjeti,
možemo vam pravo rijeti, 5
radi želje segaj Grada
ne hajasmo dažda, grada,
ni trud svaki mi podnijeti.
Ne mojte nam vi zazrjeti...
Velike smo čuli slave
od vašega segaj Grada, 10
da nadhodi sve države
od Istoka do Zapada,
još gospodu u njem prave,
kijem prilike nije sada,
i zamjerno da se vlada 15
ter mu slike nije na svijeti.
Ne mojte nam vi zazrjeti...
Također nam spovidješe
da su ovdi lijepe vile,
i kako su mnozijeh, riješe, 20
njih lipotom zatravile,
tuj nam srca svim umriješe
kako bi se prije vidjele,
rijesmo, kad bi one htjele,
na njih službi svi umrijeti. 25
Ne mojte nam vi zazrjeti...
Čuj nam nitko ne zabavi,
jer smo stada ostavili,
zabavite vi ljubavi,
ka nas na toj svih usili, 30
kad ne mogu jaci lavi
ljuvenoj se otet sili,
mi li bismo jaci bili
ljubavi se toj oprijeti?
Ne mojte nam vi zazrjeti... 35
Po kom stvari tej začusmo
ke nam od vas tuj kazaše,
jednaga se svi ganusmo
ter ođosmo onijem paše,
a hrlo se mi dvignusmo 40
podbiv istom surle naše,
š njimi doć u mjesto vaše
svirit ovej dni i pjeti.
Ne mojte nam vi zazrjeti...
Nikola Nalješković: Književna djela, priredio Amir Kapetanović, Matica hrvatska, Zagreb, 2005, str.470-471
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
