Не крије злат пјенез скуп чловик толикој

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Не крије злат пјенез скуп чловик толикој
Писац: Шишко Менчетић
166. песма првог дела Рањинина зборника.


Не крије злат пјенез скуп чловик толикој




12


Њен поглед, мој живот.


Не крије злат пјенез скуп чловик толикој,
   колико свој урес овај вил од госпој;
   не да се погледат, не да се видити, -
   волил бих да не дат може ми живити!
Ма нека још реку (што не мни мâ памет): 5
   могла би чловјеку живот дат и вазет,
   како га вазима сваки час, гди брани
   обазрит очима свој урес избрани,
којим би јур дала живит ми свршено,
   да ми се ње хвала да позрит љувено; 10
   истину тер велим: нисам жив ни ћу бит,
   доколе ја желим ње липос обазрит.



Напомена[уреди]

Пј. 12: ак. 165, зад. 304.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.7-8, Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.