Не крије злат пјенез скуп чловик толикој

Не крије злат пјенез скуп чловик толикој
Писац: Шишко Менчетић

166. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

12

Њен поглед, мој живот.

Не крије злат пјенез скуп чловик толикој,
   колико свој урес овај вил од госпој;
   не да се погледат, не да се видити, -
   волил бих да не дат може ми живити!
Ма нека још реку (што не мни мâ памет): 5
   могла би чловјеку живот дат и вазет,
   како га вазима сваки час, гди брани
   обазрит очима свој урес избрани,
којим би јур дала живит ми свршено,
   да ми се ње хвала да позрит љувено; 10
   истину тер велим: нисам жив ни ћу бит,
   доколе ја желим ње липос обазрит.

Напомена

Пј. 12: ак. 165, зад. 304.

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.7-8, Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.