Pređi na sadržaj

Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj

Izvor: Викизворник
Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj
Писац: Шишко Менчетић
166. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj


* * *


12


Njen pogled, moj život.


Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj,
   koliko svoj ures ovaj vil od gospoj;
   ne da se pogledat, ne da se viditi, -
   volil bih da ne dat može mi živiti!
Ma neka još reku (što ne mni mâ pamet): 5
   mogla bi človjeku život dat i vazet,
   kako ga vazima svaki čas, gdi brani
   obazrit očima svoj ures izbrani,
kojim bi jur dala živit mi svršeno,
   da mi se nje hvala da pozrit ljuveno; 10
   istinu ter velim: nisam živ ni ću bit,
   dokole ja želim nje lipos obazrit.


Напомена

Pj. 12: ak. 165, zad. 304.

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.7-8, Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.