Latinka, lijepa vil, s velikom ljubavi Писац: Динко Рањина
2. pesma Pjesni razlike
Latinka, lijepa vil, s velikom ljubavi
Latinka, lijepa vil, s velikom ljubavi
u srce moje stril ljuveno postavi,
od moga ter stana daleče na dvori
nje lipos izbrana velmi me zlo mori,
slobodu svu meni zaveza u tvrd vez
rič medna u ženi, ka toli mila jes,
ka tvrdo hvaljena jes, er je od vike
čestita plemena od kuće velike,
i na svit toga rad tač joj se klanjaju,
da mudrih sto ju sad spjevalac spjevaju.
Anđelski nje ukras, ki česti sve slide,
svih vila slavni glas vridnostju nadide.
Prid suncem svitlosti zvizda su sve male,
a pri nje liposti sve vile ostale.
Grlo nje pribilo, ko ljubav obhiti,
velmi je prem milo očima viditi.
Pribistre nje oči svitle se svim vide,
neg sunce s istoči kad z dzorom izide.
Nje kosi za isto take su prigode,
da zlato pričisto svitlostju nadhode,
i velju svim scjenu prid svitom imaju
dva luka, ka sjenu pozorim stvaraju.
Ni pjesan tač mila, nada sve ku zovu
radosnu, tijeh vila, po moru ke plovu,
koliko od ove vile, ku svak čita,
nada sve ka slove ljepote od svita.
Kad svitli nje ures ke stvara govore,
nebo, ko tamno jes, razvedrit sve more,
ter tkogod bude taj spjevan glas nje čuti,
romon, ki dijeli raj, u sebi oćuti.
Nje vlasti izbrane taj stupaj prilijepi,
kad na cvit suh stane, opet ga pokrijepi.
Da joj pak za tim, znaj, tuj mudros višnja vlas,
ku vil vik na svit saj ne ima do danas,
i mnokrat još slidi tko gre zrit nje diku,
da u licu nje vidi višnjega priliku.
Nu pri bih sve zvizde zgar s neba sabrojil,
neg rajske nje gizde mogal reć stoti dil;
tim bolje je pustiti riči sve sa svima,
od manje neg riti nego se reć prima.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
