Латинка, лијепа вил, с великом љубави Писац: Динко Рањина
2. песма Пјесни разлике
Латинка, лијепа вил, с великом љубави
* * *
Латинка, лијепа вил, с великом љубави
у срце моје стрил љувено постави,
од мога тер стана далече на двори
ње липос избрана велми ме зло мори,
слободу сву мени завеза у тврд вез
рич медна у жени, ка толи мила јес,
ка тврдо хваљена јес, ер је од вике
честита племена од куће велике,
и на свит тога рад тач јој се клањају,
да мудрих сто ју сад спјевалац спјевају.
Анђелски ње украс, ки чести све слиде,
свих вила славни глас вридностју надиде.
Прид сунцем свитлости звизда су све мале,
а при ње липости све виле остале.
Грло ње прибило, ко љубав обхити,
велми је прем мило очима видити.
Прибистре ње очи свитле се свим виде,
нег сунце с источи кад з дзором изиде.
Ње коси за исто таке су пригоде,
да злато причисто свитлостју надходе,
и вељу свим сцјену прид свитом имају
два лука, ка сјену позорим стварају.
Ни пјесан тач мила, нада све ку зову
радосну, тијех вила, по мору ке плову,
колико од ове виле, ку свак чита,
нада све ка слове љепоте од свита.
Кад свитли ње урес ке ствара говоре,
небо, ко тамно јес, разведрит све море,
тер ткогод буде тај спјеван глас ње чути,
ромон, ки дијели рај, у себи оћути.
Ње власти избране тај ступај прилијепи,
кад на цвит сух стане, опет га покријепи.
Да јој пак за тим, знај, туј мудрос вишња влас,
ку вил вик на свит сај не има до данас,
и мнократ још слиди тко гре зрит ње дику,
да у лицу ње види вишњега прилику.
Ну при бих све звизде згар с неба сабројил,
нег рајске ње гизде могал рећ стоти дил;
тим боље је пустити ричи све са свима,
од мање нег рити него се рећ прима.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
