LIST OD DIVOJKE SVOMU VIRENIKU

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
LIST OD DIVOJKE SVOMU VIRENIKU
Писац: Џоре Држић


LIST OD DIVOJKE SVOMU VIRENIKU



Gizdavi moj cvite, moj vinče biseran,
   Koli je krozi te život moj čemeran!

Jer srce u mani razmišlja i ćuti
   U tuđoj toj strani da t' su trudni puti.

Ovdi s' mlados svoju razbludno užival, 5
   Vinu s' u pokoju dan i noć pribival.

Raskoše još velje i milo živin je
   I svako veselje bi na tve hotinje.

Jak vila, ki bosil dragomu namini,
   Gojiv ti se s' nosil, moj ljubi jedini. 10

A sad mi jur prave da s mukom pribivaš
   Na zemlji bez trave još mnokrat počivaš.

I mnokrat u gori putuješ bez druga,
   Gdi narav ne stvori ni dubka ni luga.

Zimnju noć ne haješ ni pomnjiš o sebi, 15
   Na snigu ostaješ ki mrzne o tebi.

Ni se moć ne čudit, običaj gdi primi,
   Da vazdan mož' trudit na vitru i zimi,

A ne mož' viditi tuj da t' je tko viran,
   Da s njega mož' biti pokojan i miran. 20

Tuj svi t' su tuđini u kih ni ufanje,
   Ki t' pomoć ku čini, taj gleda t' imanje.

Službe njih očite skrovne su podhibe
   U kih su povite tuđinu pogibe.

Svak čas toj misleći, moj vinče biseran, 25
   Ne možem izreći život moj čemeran.

Prostinuv sva strahom, na oči plač pride,
   Ter suzim s uzdahom, lica mi sva blide.
 
Ne hajem ni malo glavu kosom sviti,
   Ni pomnjim ostalo lipo uresiti. 30

S mene su jur spale sve dike gizdave,
   Ni od kogar hvale ne gledam ni slave.
 
Jer komu da se ja uresiv prikažem,
   Pokle sam daleč tja razlučna s najdražem.

Ti s' ures i slava, ti mi s' čas velika, 35
   Ti s' lipos gizdava i moja sva dika.

I ti si jedino sve moje blaženstvo
   Van koga ja ino ne želim kraljevslvo.

Togaj cić mu mlados veselje već ođe,
   Razgovor ni rados na moj um ne dođe. 40

I sve što ja pozrem ili budem čuti,
   Tugljivo da umrem stuživ me svu smuti.

Ti s' moj glas počteni ter hip i vid i um,
   Ti s' misal u meni i zgovor i razum.

Ti s' moje želinje, ti s' moje srdačce. 45
   Ti s' moje živinje i svitlo sunačce.

I zasve da tamo od mene daleč bi,
   Često te ovamo ja viđam pri sebi:

Ar priznoč i prizdan oči te me vide,
   Kad godir na nje san za kratak čas pride. 50

Vas taj san tvu mlados me srce uživa,
   Van ke mnim da rados u raju ne biva.

Oh, nu je kratka noć i rados od sanka,
   Ku prijat nije moć ner do bila danka.

Ar zora kad sine s istočnom svitlostju, 55
   Vas mi taj san mine s velikom žalostju

Tuj kunem svakoga, ki zlato za naći
   Ostaviv dragoga daleč bude zaći,

Oh, dai li bi na to pri drago kamenje
   I srebro i zlato i vridno imanje, 60

Da može razlučit dragoga sa milim,
   Ter da mož' ti mučit a ja tač da cvilim?

Ar naše primilo s ljubavju jedinstvo,
   Sve ne bi platilo svitovno kraljevstvo.

Krostoj se sam spravi i s trgom ostalo 65
   Cić moje ljubavi, ne krsmaj nimalo.

Hrlo se jur spravi, ne krsmaj nimalo,
   Moj cvite gizdavi i moja sva hvalo!

Od mene jur tvoje ne čin' se želiti,
   Čin' da oči moje budu te viditi. 70

Ar s togaj ja puta tač želim tve lice
   Jak trudna košuta ka želi vodice.



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 57-59, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.